mylove
Kada se voli, stvari imaju vise smisla...
Ucinak koji imamo na druge temelji se na tome ko smo mi i koje energije isijavamo...
Covekovo stanje dok je u potrazi za centrom u sebi: "Kad pocenes da postajes tih, ti istovremeno stvaras duboko Prijateljstvo sa Postojanjem. Misli su buka, nista vise. Misli su samo talasi, drhtanje iznutra. One stvaraju prepreku, sve uznemiruju i cine te usamljenim. Tada pocnes da se osecas sam u svekolikom univerzumu, i ta osamljenost stvara u tebi osecas beznacajnosti, osecaj besmisla. Sto si usamljeniji, to vise osecas besmisao svega, i tada pocinjes da ispunjavas svakojakom bukom. Ispunjavas se radio-vestima, tv porukama, s bilo cim ces da se zabavis i da se zaokupis. Pa hajde, trci sto brze mozes. Ne stvaraj ni jedan jedini trenutak, ni najmanji jaz u kome bi mogao postati svestan svoje uzasne usamljenosti. Ovaj zivot ce ti biti samo trckaranje, ludacka jurnjava sa mesta na mesto, ali posto se to svima dogadja, ova zemlja je postala jedna ogromna ludnica...
U svoj ovoj nestalnosti, zivot je cudesno skladan. Molekuli i atomi su u osnovi anorganski, a elementarne cestice nemaju individualnost, ali oni ulaze u sve slozenije sklopove, sve dok ne nastanu geni koji ce odrediti licnost ljudskog bica. Jedna ljudska jedinka ima oko 5 milijardi gena koji nose informacije potrebne za njenu individualnu egzistenciju. Zahvaljujuci ovim genima, nasa tela izrastaju u cudesno precizne komplekse, a mi imamo svest, dozivljavamo srecu, bes i druga osecanja. Odredjena konfiguracija i interakcija milijardi cestica odredjuje kako cemo ziveti i kako cemo reagovati na nasu okolinu. Ko moze da kaze da budisticki pojam o pet sklopova, koji se spajaju privremeno da bi sastavili ljudsko bice, nije odlicna metafora za ovu pojavu? U tom smislu, Zemlja je superorganizam, a kosmos, sa svojim beskrajnim ritmickim kretanjima, jeste vrhovni organizam. Sa svojim beskrajnim fuzijama i skladnim, kosmos daje zivot svemu sto je u njemu.
Kroz sva ova velika doba, milijarde dusa su presle iz jedne vrste u drugu, iz tela u telo, iz zivota u zivot, u tegobnoj seobi dusa. Pojedinac nije, u stvari pojedinac, on je karika u lancu zivota, stranica u hronici duse; vrsta nije vrsta, jer duse u ovim cvetovima ili buvama mozda su juce bile ili ce sutra biti, duse ljudi; sav zivot je jedan. Covek je samo delom covek, on je takodje i zivotinja; parcici i odjeci proslih nizih postojanja jos zive u njemu i cine ga sklonijim zveri nego svecu. Covek je samo deo prirode, ne njen centar ni gospodar; zivot je samo deo razvoja duse, ne celina; svaki oblik je prolazan, ali svaka je realnost stalna i jedna. Kako moze pojedinacni zivot, tako kratak u tropskoj bujuci generacija, obuhvatiti svu istoriju duse ili je po zasluzi kazniti ili je nagraditi za njeno dobro i njeno zlo? a ako je dusa besmrtna, kako neciji kratki zivot moze zauvek da odredi njenu sudbinu?
Nase ideje stvaraju nasu stvarnost. Svet je ono sto mislis da jeste.To je nacin da kazemo da stvarnost naseg iskustva dolazi iznutra, dolazi iz nasih misli, ideja, verovanja, nasih strahova, zelja, nasih ljutnji i zadovoljstava. Svi nacini na koje razmisljamo proizvode to nase iskustvo.
Each moments spend with you seem sweet and wonderful
Loving you and longing for your touch from far
Is real tough dear, but I will always love you
Even though I don't know what the future holds, but
Valentine you will always be in my heart
Everlasting with my love for you
I am insane in loving you? You may ask
No. You'll always have a special place in my heart
Lasting with my love and devotion
On the hidden paradise deep inside my heart
Very special you will always be
Endless loves for you till the end my dear.
| « | Jul 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Avgust 2009 [1]
- Jul 2009 [13]
